Kao SATELIT

Ko čita i greje se

Rečima i nerimama

Španskim jezikom

Jagodama iz Lozane

Ko meša prstima kinou i listove maslačka

Deda Miloje je rekao

Lek je svuda oko vas

A ne znate

Ljubav

Sva tanana spiralna

Niti oko mog tela

Ko zna koji put ispočetka

Sa ludim gitaristom

Sedim i pijem pivo na stepenicama

Neke bogomolje

Mesec je jasan vrlo

Ocrtan kao i tvoje zenice

Satelit sam

Oko tebe mi putanja

Bajadera

Danima razmišljam
O nekom đubrištu
I vidim sebe u
Drečavo žutim cipelama
Kako gazim stare, izgužvane
Požutele hrpe novina
Ubadam štiklom u
Ostatke hrane
Stari sivi džemper
Nečiji
Na raskopčavanje
Kupljen nekog crnog petka
Na rasprodaji
Poluraspadnut, bačen
Počinje da duva vetar
I zamišljam Dablin
I leto
Bilo je 2 sata i 45 minuta
U kafeu
Kada si ušao
I napadno pogledao u moje
Drečavo žute cipele
I ja sam pogledala u tvoj nos
I to više nije bio moj život
Nego tvoj
I lepo bi bilo kada
Bih umela da opišem sjaj
Ceo si bio oči
Ubadam štiklom u buđavi sir
Na mom đubrištu
Bilo bi lepo
Kada bi moj život
Opet bio samo
Moj
U Dablinu u 2 sata i 45 minuta
Nije duvao vetar
Lepo je padao sneg
Crveno zelene boje.

Danas

Nesvakidašnji

Zanosni

Ono što volim

Sa svakom pesmom sve više

Ahat

Lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral

Akvamarin

Najlepši listu

I pričo

Blagost

Poslednji tango

U vrelom pesku

Dok gore stopala

Reči se ne štede

Neuzvraćeno nije uzaludno

Ukrašavaču duša

Srećan bio

Gvozdeni teatar

Karolin

Čini mi se da su ti ruke hladne

Pogledaj me u oči

Karolin

Tvoja haljina

Providi se

Karolin

Uzmi kolač voliš jagode

Znam

Moraš kući

Ali voleo bih da ostaneš još malo

Karolin

Skuvaću nam i kafu

Gledaj

voda već vri

I ova kiša dugo pada

zar ne

Karolin ako odeš sada

Možda

Ne bi ni morala

Šta misliš

Ja bih voleo

Karolin ruke su ti hladne

Mesečeva ćerko

Zemljina mezimice

Samo kad bih mogao da

Ti ugrejem ruke

I objasnim

Da tvoja preplanula stopala

Stvorena su za moje usne

Makar ne izustio reč

Ikada više

Karolin

Haljina ti je providna

Voda je iskipela

Šporet pišti

Nisi zatvorila vrata za sobom

Možda nisi ni morala

Kući

Karolin

Žena koja je volela diktatore

I tako sam jadan i mokar
Zurio u nju
Kroz objektiv.
Kiša je padala
Stodvadesetreći sat.
“Moje štikle vape za crvenim tepihom,
vidiš!”
Ništa video nisam
Sem te bele i smrznute kože
Na njenim bedrima.

Miris vanilica i otisak njenih grudi
u prah šećeru na podu.
Njenim karminom
umrljana zavesa  karamel boje.
Na stolu kutija karelije,
par nepojedenih kolača i
moj foto aparat.

Gledao sam u njene salonke na podu.
Težak,  večernji parfem,
tog jutra,
parao mi nozdrve.

Namerno je to radila.

I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.

Katran u mojim ustima bivao je
Gorči.
Medom isprepletena paučina

uljila je slike pred mojim očima.


I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.
Ponavljao sam sebi.

Tango kažeš

Možeš sve

kad usta napunim dijamantima

oštrim i tvrdim

zariješ nokte u

vunu oblaka na stolu

ja podignem zvezdu na ormar

umesto dunje

samo da dođeš

spustim veđe i nabacim kez

podignem haljinu do kolena

zgazim u mulj tvog pogleda.

Tango kažeš

zašto da ne

tavanica koja se ljuspa

mahovina na podu

bosa stopala koja propadaju

da sam znala da ću jednom umreti

nakon što me probudiš

još bih spavala

Tango kažeš

zašto da ne

možda poslednji treptaj

grč u listu leve noge

da tiho spustiš svoja usta

I ljubiš

tu gde boli

vrata su trula i mirišu na smolu

gramofon okreće ploču

plešem

gledaš

Tango kažeš…

samo ti znaš kako ga plešem

na ovom plesnjivom podu

sa tvojom rukom na mojim leđima

mišići se grče

ljubi da prođe

Tango kažeš

evo ti….

tango.

Booble

Crna h&m haljina
Sa volanima od tila
Nekako je lagano padala
Sa stolice
Spuštajući se sve do poda
Naziralo se koleno
Nežno i potamnelo od sunca
Pila je pivo
Šarenu slamčicu je grickala
Belim, pravilno raspoređenim zubima
Poželeo sam da su to moji prsti

I prišao sam joj
Zvaću te Booble, promrsio sam
I voziću te u kamperu
S plaže na plažu

Nasmejala se

Vodiću te na reku Okavangu
Opraću ti kosu zlatnim prahom
I nacrtaću ti tetovažu pravim
Toltečkim perom

Dunula mi je u lice
I odmah sam znao
Da je to taj vez
Jer taj njen pogled, ah

Pričao sam joj na svahiliju
Sve je znala
I pre nego što kažem
Osmehivala se i dalje
Grickajući onu slamčicu
Kidala me je na komadiće

Zvala me je
Jeftinim pesnikom
Sutradan i danima nakon toga
Pravila je najbolje artičoke sa narandžama
(Brinula o mojoj probavi)
Volela je moje lokne
I uvo, levo
Šaputala je divne molitve
I mirisala je na limun

To je moja Booble
U haljini sa volanima do poda
Moja glumica, moja nežnost
Uzdah i zglob
Moja
Afrička kraljica
I ovo je najduža pesma o njoj

Ti

Ti što imaš čistije dlanove

od drugih.

Ti, koji se budiš pred proleće,

a osećaš zimu u kostima.

Ti, pesniče, koji živiš

u zidinama zamka, nekog tamo

na jugu Škotske.

Ti, svetlucava dušo,

pesme što pišeš u mraku sobe

na petom spratu

nekog solitera.

Plemiću,

tehnologijo,

kosmonautu,

generisani programu

lepog,

Svemogući…

Poleti i zakorači, jer umeš i možeš.

A ja ću preživeti.

Nastavi da izgovaraš moje ime.

Glasno.

Kada nikog nema u blizini.

Preživljavam

I crveni mesec iz tvojih džepova,

Koji je otišao jednom

Za mojom kosom.

Preživi

Ovo mesto gde sunce nikad ne zalazi.

I mene istopljenu,

Jer sam ja ona koja preživljava

Tvoju usnu i

Nemirne vruće prste

Među prućem što ih kriješ.

Crna puma i boje

Izgubila sam osećaj za zareze

Raspetljavala sam neki

Žuti, vuneni konac

Uz nevreme koje se spremalo

Sa svih 60 satelita na nebu

Boje su se rasule po

Izanđalim drvenim kutijama

Koje sam uporno pokušavala

Da popravim

K’o i pertle zamršene

Da razvežem

Padalo je tih 60 satelita sa neba

Afrika i suton u

Sent Luciji pored okeana

Ustreptalog, toplog, penušavog

Uzela sam narandžu iz ruke visokog crnca

Rekao je da si juče svraćao

I popio sok od papaje i

Pojeo avokado sa belim lukom

Pitala sam da li si bio lep

Više nego pretorijski crveni pesak

I odsjaj u očnjaku lava

Rekao je crnac i mirisao na loj

Izgubila sam osećaj za zareze

Za tvoj karirani sako i

Blagi miris na vratu

Nisam.