Ko čita i greje se
Rečima i nerimama
Španskim jezikom
Jagodama iz Lozane
Ko meša prstima kinou i listove maslačka
Deda Miloje je rekao
Lek je svuda oko vas
A ne znate
Ljubav
Sva tanana spiralna
Niti oko mog tela
Ko zna koji put ispočetka
Sa ludim gitaristom
Sedim i pijem pivo na stepenicama
Neke bogomolje
Mesec je jasan vrlo
Ocrtan kao i tvoje zenice
Satelit sam
Oko tebe mi putanja
Danima razmišljam
O nekom đubrištu
I vidim sebe u
Drečavo žutim cipelama
Kako gazim stare, izgužvane
Požutele hrpe novina
Ubadam štiklom u
Ostatke hrane
Stari sivi džemper
Nečiji
Na raskopčavanje
Kupljen nekog crnog petka
Na rasprodaji
Poluraspadnut, bačen
Počinje da duva vetar
I zamišljam Dablin
I leto
Bilo je 2 sata i 45 minuta
U kafeu
Kada si ušao
I napadno pogledao u moje
Drečavo žute cipele
I ja sam pogledala u tvoj nos
I to više nije bio moj život
Nego tvoj
I lepo bi bilo kada
Bih umela da opišem sjaj
Ceo si bio oči
Ubadam štiklom u buđavi sir
Na mom đubrištu
Bilo bi lepo
Kada bi moj život
Opet bio samo
Moj
U Dablinu u 2 sata i 45 minuta
Nije duvao vetar
Lepo je padao sneg
Crveno zelene boje.
Nesvakidašnji
Zanosni
Ono što volim
Sa svakom pesmom sve više
Ahat
Lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral
Akvamarin
Najlepši listu
I pričo
Blagost
Poslednji tango
U vrelom pesku
Dok gore stopala
Reči se ne štede
Neuzvraćeno nije uzaludno
Ukrašavaču duša
Srećan bio
Karolin
Čini mi se da su ti ruke hladne
Pogledaj me u oči
Karolin
Tvoja haljina
Providi se
Karolin
Uzmi kolač voliš jagode
Znam
Moraš kući
Ali voleo bih da ostaneš još malo
Karolin
Skuvaću nam i kafu
Gledaj
voda već vri
I ova kiša dugo pada
zar ne
Karolin ako odeš sada
Možda
Ne bi ni morala
Šta misliš
Ja bih voleo
Karolin ruke su ti hladne
Mesečeva ćerko
Zemljina mezimice
Samo kad bih mogao da
Ti ugrejem ruke
I objasnim
Da tvoja preplanula stopala
Stvorena su za moje usne
Makar ne izustio reč
Ikada više
Karolin
Haljina ti je providna
Voda je iskipela
Šporet pišti
Nisi zatvorila vrata za sobom
Možda nisi ni morala
Kući
Karolin
I tako sam jadan i mokar
Zurio u nju
Kroz objektiv.
Kiša je padala
Stodvadesetreći sat.
“Moje štikle vape za crvenim tepihom,
vidiš!”
Ništa video nisam
Sem te bele i smrznute kože
Na njenim bedrima.
Miris vanilica i otisak njenih grudi
u prah šećeru na podu.
Njenim karminom
umrljana zavesa karamel boje.
Na stolu kutija karelije,
par nepojedenih kolača i
moj foto aparat.
Gledao sam u njene salonke na podu.
Težak, večernji parfem,
tog jutra,
parao mi nozdrve.
Namerno je to radila.
I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.
Katran u mojim ustima bivao je
Gorči.
Medom isprepletena paučina
I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.
Ponavljao sam sebi.
Možeš sve
kad usta napunim dijamantima
oštrim i tvrdim
zariješ nokte u
vunu oblaka na stolu
ja podignem zvezdu na ormar
umesto dunje
samo da dođeš
spustim veđe i nabacim kez
podignem haljinu do kolena
zgazim u mulj tvog pogleda.
Tango kažeš
zašto da ne
tavanica koja se ljuspa
mahovina na podu
bosa stopala koja propadaju
da sam znala da ću jednom umreti
nakon što me probudiš
još bih spavala
Tango kažeš
zašto da ne
možda poslednji treptaj
grč u listu leve noge
da tiho spustiš svoja usta
I ljubiš
tu gde boli
vrata su trula i mirišu na smolu
gramofon okreće ploču
plešem
gledaš
Tango kažeš…
samo ti znaš kako ga plešem
na ovom plesnjivom podu
sa tvojom rukom na mojim leđima
mišići se grče
ljubi da prođe
Tango kažeš
evo ti….
tango.
Crna h&m haljina
Sa volanima od tila
Nekako je lagano padala
Sa stolice
Spuštajući se sve do poda
Naziralo se koleno
Nežno i potamnelo od sunca
Pila je pivo
Šarenu slamčicu je grickala
Belim, pravilno raspoređenim zubima
Poželeo sam da su to moji prsti
I prišao sam joj
Zvaću te Booble, promrsio sam
I voziću te u kamperu
S plaže na plažu
Nasmejala se
Vodiću te na reku Okavangu
Opraću ti kosu zlatnim prahom
I nacrtaću ti tetovažu pravim
Toltečkim perom
Dunula mi je u lice
I odmah sam znao
Da je to taj vez
Jer taj njen pogled, ah
Pričao sam joj na svahiliju
Sve je znala
I pre nego što kažem
Osmehivala se i dalje
Grickajući onu slamčicu
Kidala me je na komadiće
Zvala me je
Jeftinim pesnikom
Sutradan i danima nakon toga
Pravila je najbolje artičoke sa narandžama
(Brinula o mojoj probavi)
Volela je moje lokne
I uvo, levo
Šaputala je divne molitve
I mirisala je na limun
To je moja Booble
U haljini sa volanima do poda
Moja glumica, moja nežnost
Uzdah i zglob
Moja
Afrička kraljica
I ovo je najduža pesma o njoj
Ti što imaš čistije dlanove
od drugih.
Ti, koji se budiš pred proleće,
a osećaš zimu u kostima.
Ti, pesniče, koji živiš
u zidinama zamka, nekog tamo
na jugu Škotske.
Ti, svetlucava dušo,
pesme što pišeš u mraku sobe
na petom spratu
nekog solitera.
Plemiću,
tehnologijo,
kosmonautu,
generisani programu
lepog,
Svemogući…
Poleti i zakorači, jer umeš i možeš.
A ja ću preživeti.
Nastavi da izgovaraš moje ime.
Glasno.
Kada nikog nema u blizini.
Preživljavam
I crveni mesec iz tvojih džepova,
Koji je otišao jednom
Za mojom kosom.
Preživi
Ovo mesto gde sunce nikad ne zalazi.
I mene istopljenu,
Jer sam ja ona koja preživljava
Tvoju usnu i
Nemirne vruće prste
Među prućem što ih kriješ.
Izgubila sam osećaj za zareze
Raspetljavala sam neki
Žuti, vuneni konac
Uz nevreme koje se spremalo
Sa svih 60 satelita na nebu
Boje su se rasule po
Izanđalim drvenim kutijama
Koje sam uporno pokušavala
Da popravim
K’o i pertle zamršene
Da razvežem
Padalo je tih 60 satelita sa neba
Afrika i suton u
Sent Luciji pored okeana
Ustreptalog, toplog, penušavog
Uzela sam narandžu iz ruke visokog crnca
Rekao je da si juče svraćao
I popio sok od papaje i
Pojeo avokado sa belim lukom
Pitala sam da li si bio lep
Više nego pretorijski crveni pesak
I odsjaj u očnjaku lava
Rekao je crnac i mirisao na loj
Izgubila sam osećaj za zareze
Za tvoj karirani sako i
Blagi miris na vratu
Nisam.
kikimusanba.wordpress.com 