Noć kada sam se zaljubila u Džordža (rođendanska)

Znaš,
kada smo se sreli
sasvim neočekivano
na ulici,
među onim visokim zgradama, rekao si
da si došao da nađeš kišu.
Rekla sam da ja čak
ni suza nemam.
Nije ti bilo bitno.
Spustio si svoj plen
na zemlju
i uhvatio me za hladne ruke.
Kazao si da su to
nesvakidašnje i
najlepše ruke na svetu.
A sve je krenulo sasvim
obično.

Tu noć kad sam se zaljubila

u Džordža,

rominjala je kiša.

Malo je i grmelo,

a i mesec je bio pun.

Radnici su stavljali

crep na krov,

iako se nije video

prst pred okom.

Džordž je upravo

pljačkao svoju stotu

banku.

Ja sam kupovala

žvake na kiosku.

Nisam ni slutila

kakva će to noć da bude.

Žaba mi je prešla put,

a ludi kamiondžija

sa šeširom

naglo je zakočio.

Čula se policijska sirena

u daljini.

Lepa noć.

Stadoh u baru.

Nakvasih srebrne sandale.

Jeza me je prožela od hladne vode.

Na vestima su javili

da u Alžiru pada sneg.

Polako sam krenula

ka svom stanu.

Išao si mi u susret.

Znala sam da se zoveš Džordž.

Kao Kluni.

Oči mi zacakleše.

Beli šešir na tvojoj glavi u mrklom mraku

I osmeh dobro poznat.

“Imaš li vodu, kišo? Žedan sam”.

I tada sam rekla da ja čak ni suze nemam.

Bonga

Versajski parket

Isprugan na suncu

Bele lajsne

Sa motivima akantusa

Melodične dirke

Starog “stenvej” klavira

Bronzana skulptura

Mačka batlera

Koji se smeje sa vrha kamina

Satenski dvosed

Prljavo roze boje

Ja u spavaćici na njemu

Tiho prolaziš kraj mene

Čovek me je juče

Pomilovao po ruci

Rekavši da će sve biti u redu

Spustaš šoljicu mint boje

Sa čajem od kamilice

Kraj mene

Taj čovek je imao bradu

I sedu kosu

I rekao je da će se

Pobrinuti za sve

Lagano mi ubacuješ

Kašičicu meda

Sa usana se sliva

Zajedno sa tvojom bradom

Treperenja

Drhtanja

Tiho mumlanje u tvoje rame

Bacaš seme

Hrizanteme

Ispod mog pazuha

Čovek sa sedom kosom

Stavio je gumene rukavice

Pomilovao me po plavoj kosi

I obećao happy ending.

Srčani

Poslednji put

Dok se razlivaš

Po mom struku

U zubima držim tvoj krst

Padaju cvetovi banane

I miriše na urme

Vazduh je težak

Riba na zidu predskazuje dugo i toplo leto

Gusta tišina natopljena je mesečinom

Školjke mrve pesak

Goli Grci kupaju se u moru

Ja u ustima držim tvoj krst

Dok se razlivaš po meni

Suviše si lep za odoleti

Kad bih te mogla staviti

U džep moje svilene haljine

I po potrebi vaditi

Uvek

Gusta tišina natopljena mesečinom

Ja glasna

Vesela

Treptim treptajima

Miriše na urme

Oko tebe vazduh, svetlost i mir stoje

Poslednji put

Dok se razlivaš

I nestaješ

Upravo tu

Na mom struku

Morebitalittle

Danima se vrzmaš

Okolo

U šunjalicama

Iza ugla stojiš i gledaš

Neobičan

Pomalo nastran

Bez brade, sa dugom kosom

Pitaš se u sebi

Zašto biram indijaner

Umesto šampite

Ako izuzmemo čokoladu

Ostaje ukus mentola

U ustima

Valjda od cigarete

Deda u gumenim čizmama

Pustio je vodu na česmi

Pas se lenjo vukao ulicom

Čula su ti odumrla

U svakodnevnici

Kao da ti je želja za mnom

Patinirala ovaj dan

Plavom bojom

Izuvaš šunjalice

Prilaziš

Kucneš na prozor.

Kao SATELIT

Ko čita i greje se

Rečima i nerimama

Španskim jezikom

Jagodama iz Lozane

Ko meša prstima kinou i listove maslačka

Deda Miloje je rekao

Lek je svuda oko vas

A ne znate

Ljubav

Sva tanana spiralna

Niti oko mog tela

Ko zna koji put ispočetka

Sa ludim gitaristom

Sedim i pijem pivo na stepenicama

Neke bogomolje

Mesec je jasan vrlo

Ocrtan kao i tvoje zenice

Satelit sam

Oko tebe mi putanja

Bajadera

Danima razmišljam
O nekom đubrištu
I vidim sebe u
Drečavo žutim cipelama
Kako gazim stare, izgužvane
Požutele hrpe novina
Ubadam štiklom u
Ostatke hrane
Stari sivi džemper
Nečiji
Na raskopčavanje
Kupljen nekog crnog petka
Na rasprodaji
Poluraspadnut, bačen
Počinje da duva vetar
I zamišljam Dablin
I leto
Bilo je 2 sata i 45 minuta
U kafeu
Kada si ušao
I napadno pogledao u moje
Drečavo žute cipele
I ja sam pogledala u tvoj nos
I to više nije bio moj život
Nego tvoj
I lepo bi bilo kada
Bih umela da opišem sjaj
Ceo si bio oči
Ubadam štiklom u buđavi sir
Na mom đubrištu
Bilo bi lepo
Kada bi moj život
Opet bio samo
Moj
U Dablinu u 2 sata i 45 minuta
Nije duvao vetar
Lepo je padao sneg
Crveno zelene boje.

Danas

Nesvakidašnji

Zanosni

Ono što volim

Sa svakom pesmom sve više

Ahat

Lapis lazuli, tirkiz, mesečev kamen, koral

Akvamarin

Najlepši listu

I pričo

Blagost

Poslednji tango

U vrelom pesku

Dok gore stopala

Reči se ne štede

Neuzvraćeno nije uzaludno

Ukrašavaču duša

Srećan bio

Gvozdeni teatar

Karolin

Čini mi se da su ti ruke hladne

Pogledaj me u oči

Karolin

Tvoja haljina

Providi se

Karolin

Uzmi kolač voliš jagode

Znam

Moraš kući

Ali voleo bih da ostaneš još malo

Karolin

Skuvaću nam i kafu

Gledaj

voda već vri

I ova kiša dugo pada

zar ne

Karolin ako odeš sada

Možda

Ne bi ni morala

Šta misliš

Ja bih voleo

Karolin ruke su ti hladne

Mesečeva ćerko

Zemljina mezimice

Samo kad bih mogao da

Ti ugrejem ruke

I objasnim

Da tvoja preplanula stopala

Stvorena su za moje usne

Makar ne izustio reč

Ikada više

Karolin

Haljina ti je providna

Voda je iskipela

Šporet pišti

Nisi zatvorila vrata za sobom

Možda nisi ni morala

Kući

Karolin

Žena koja je volela diktatore

I tako sam jadan i mokar
Zurio u nju
Kroz objektiv.
Kiša je padala
Stodvadesetreći sat.
“Moje štikle vape za crvenim tepihom,
vidiš!”
Ništa video nisam
Sem te bele i smrznute kože
Na njenim bedrima.

Miris vanilica i otisak njenih grudi
u prah šećeru na podu.
Njenim karminom
umrljana zavesa  karamel boje.
Na stolu kutija karelije,
par nepojedenih kolača i
moj foto aparat.

Gledao sam u njene salonke na podu.
Težak,  večernji parfem,
tog jutra,
parao mi nozdrve.

Namerno je to radila.

I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.

Katran u mojim ustima bivao je
Gorči.
Medom isprepletena paučina

uljila je slike pred mojim očima.


I nisam mario što me ostavlja.
Stalno je to činila.
Ponavljao sam sebi.